„Ko nije j**’o nocas, nek jede g***a !!!“

To je bila cuvena recenica kojom smo mi jako cesto zapocinjali radni dan. Obicaj je bio kod nas na poslu da, ko god je sinoc zveknuo nesto, mora da se pohvali pred radnim kolektivom. Mi smo jako drzali do te stare srpske tradicije zvane: J***s ti sex ako nemas kome da ispricas. Znaci taj drevni obicaj se upraznjava sledecim ritualima: Taj (ili ta – da, da, i zenske su zdusno podrzale istu akciju) koji je nocas imao „pojacanu trecu smenu“ (sto bi rek’o Moca, lik koga cemo kasnije opisati) dodje i kaze datu sintagmu (iskreno, ni ne znam sta znaci sintagma, ali gotivno zvuci, a nekako mi deluje da sam je upotrebio bas na pravom mestu). Ostali spontano, ne mora da bude istovremeno, se ’vataju palcem i srednjim prstom za levi i desni rub usana i brisu iste kao kad se umazes od necega. To i nije sve toliko strasno kad imamo u vidu da su u nasoj firmi bili sve mahom mladi i oni koji su se tako osecali. Fora je u tome sto je to provalio nas direktor, covek koji je mogao jos malo otac da nam bude (a na koga da se ugledas ako ne na oca?), a bio je sexualno aktivniji nego mi svi na kamaru. Kriterijum za odredjivanje sexualne aktivnosti u ovom slucaju je bio samo broj snosaja, znaci promiskuitet nije ulazio u kriterijume, ali je bio olaksavajuca okolnost i predmet divljenja.

Kad smo vec kod radnih kolega, u moj licni Hall Of Fame cuvenih recenica koje su ostale uklesane na Bulevaru slavnih mog pamcenja, usao je i moj "bivsi" prijatelj Maxa. Ono „bivsi“ je samo metafora kojom se uzajamno nazivamo, sala, a nastala je onda kad je on saznao da sam ja bio sa njegovom tadasnjom devojkom pre nego sto mu je ona bila devojka. Znaci, da ne bude zabune, prvo sam bio ja s njom, pa pauza izmedju, pa je tek onda on dosao na red. To sam ja uvek koristio da ga podjebavam na foru: Ako ste se ljubili, racunaj da si mi pusio. To je bila samo fora, jer izmedju nje i mene u stvari i nikad nije otislo dalje od cistog ljubljenja. Bukvalno nista vise od toga. I to je moj prijatelj Maxa znao i nije se ljutio i sve je to shvatao kao dobru salu, sto je u sustini i bila. Izvinjavam se na digresiji. Elem, radi se o prvom gostovanju Nives Celzijus na nasoj televiziji, i to kod pokojnog Mice Minimaxa (ovo na slikama nije iz te emisije, al' bila je slicno...hm....obucena?).

Moram da priznam, u trenutku kad sam je prvi put video na TV-u, upravo sam prolazio pored istog i istog trenutka sam zapeo nogom o sopstvenu vilicu, sapleo se i zamalo slomio vrat. ’Bem ti sunce zarko, tad sam prvi put saznao kako izgleda to cuveno predinfarktno stanje. Ja mislim da je za vreme te emisije muski deo populacije srpskog naroda imao vise otkucaja srca u minuti nego cela Kina sa sve provincijama (a moramo uzeti u obzir da je tad i Hong Kong pripadao Kini). Da moze akumulator od kola da se spoji kablovima sa srcem, komotno bih upalio auto bez gurke. Doduse, moji mehurici svih divljih erotskih fantazija i bizarnih sado-mazo avantura, koje su se smenjivale brzinom vetra u mojoj glavi, su brzo popucali cim je progovorila, ali, svejedno, dobar deo istih je ipak ostao netaknut. E tol’ko je dobro izgledala tad. I sve to je moj "bivsi" prijatelj Maxa prokomentarisao legendarnom recenicom: „Ljudi, jel’ video neko sinoc onu ribu kod Minimaxa? E, savrsena je, znas sta znaci savrsena, ima nogu, ima sisu, ima dupe, NEMA mozak, znaci sa-vr-se-na !!!“ Ja bih na to dodao samo jos onaj mmmmhhhhh razdeljak medju zubima. U stvari, mozda i nije imala razdeljak, ne secam se sad tacno, al’ znam da je imala neki feler sa zubima, a sto ja volem kad neka ima feler on d fejs...

Znaci, kad smo kod kriterijuma ocenjivanja riba, tu je standarde (kojih se, nekim nepisanim pravilom, pridrzavaju muskarci svih boja i rasa) definitivno postavio gore pomenuti Moca. Lik srednjih godina, koji se na bicikl penjao k’o na konja (sta ce mucenik kad je bajs visi od njega), i sa jos nezapamcenom energijom i entuzijazmom smarao ribe (bez da bude svestan te cinjenice) koje su dolazile na razne sportove i razne oblike gimnastika koje smo imali na poslu. Te ribe su pored svog tela i odredjenih grupa misica, i ne sluteci, tako iztrenirale ocne misice, pogotovo one kojima se koluta, da smo komotno mogli MOK-u da predlozimo novu olimpijsku disciplinu. Moca bi naravno bio selektor zenske reprezentacije i kondicioni trener. A jos je sshhussshhkao kad pricchhha, onako slicno k'o Patak Dacha, samo sto nije pljuvao oko sebe. U to vreme se nekako pojavila 1 riba koja tu dolazila na gorepomenute aktivnosti. To nije bila bilo kakva riba. Rodjaci! To je bila morska sirena. To je bila vila. Njeno lice… Ona nije imala lice. Ona je imala otelotvorenje skupa svih umetnickih fantazija najboljih umetnika od postanka sveta do danas. Ona nije imala telo. Ona je bila onomatopeja svih umnih arhitektura zenskoga tela od Eve do Monike Beluci. Nju kad je Bog stvorio, namerno joj nije stvorio krila, jer nije hteo da njegov najlepsi andjeo odleti. Kad krene kroz hodnik (i to u kupacem kostimu) vreme se zaustavljalo, kretao je usporeni snimak njenog hoda, pocinjao je da duva vetric koga nema i da joj mrsi kosu, rajski simfonijski orkestar je svirao svoju najlepsu simfoniju, a mi muskarci nikad vise u zivotu nego tad nismo zeleli da budemo plocice na podu koji ona gazi. Ma, sta gazi ?!? Ona nije hodala, ona je lebdela iznad zemlje. Ne, nije ona bila k’o Nives Celzijus, ne od onih od kojih ti krv iz mozga jurne u organe reprodukcije. Ona je bila od onih pored kojih se najveci macho, najveci buzdovan, najveci balvan (i ne znam jos kako da nazovem muskarce koji glume tough guys) pretvarao u topljenu cokoladu i pozeleo da postane malo mace koje ce ona da uzme na dlan, privije ga sebi na grudi i mazi (a Boga mi i doji) do kraja zivota. Za nju nije postojao onaj Amor, onaj mali picopevac sto leprsa i gadja ljubavnim strelama u srce. Ona je imala citav odred sopstvenih Amora koji su bili zaduzeni samo za muskarce oko nje. A bili su prebukirani. Ja sam se u tim trenucima pretvarao u dete, zamisljao je kao veliku lizalicu koju bih oblizao od glave do pete, sa posebnim akcentom na sisanje malog prsta na nozi. A kad se to zavrsi, onda da je stavis u regal (nju, ne lizalicu), gledas, vrtis glavom i uzdises. Znaci, budila je najiskrenija osecanja u svim muskarcima, koliko god to utopijski zvucalo. Tad su mnogi muskarci konacno sami dosli do zivotne spoznaje koja je to tacno razlika izmedju sexa i vodjenja ljubavi. Ona je uspela da pobije mnoge teorije o muskarcima bez ijedne jedine progovorene reci.

Mnoge stvari u glavi nam je definisala Mocina izjava posle koje nam je svima jednoglasno bilo jasno sta se to u stvari sa nama svima desava (citiram i imitiram mu glas): „Ona je kombinacccija jebozzzovne i milokurne u sssrazzzmernoj proporccciji ssshhhezzzdessset prema cetrdessset.“ Pritom je tu istu proporciju pokazivao rukama onako kao kad covek ukrsti prste kad hoce da vrti palceve (vidi sliku).

Znam da mi je jednom potanko objasnio koja je tacno razlika izmedju jebozovne i milokurne uz iscrpne definicije jednih i drugih, ali sam ja to vremenom, na zalost, zaboravio. Uglavnom mislim da je Nives Celzijus po njegovim standardima bila 100% jebozovna.

Puno pozzzdrava izzz jebozzzovnogimilokurnogusssrazzzmernojproporcccijissshhhezzzdesssetpremacetrdessset „zzzapadnoevropsssskog grada“

Connor MacLeod of the Clan MacLeod

P.SSS. Razzzmisshljam gde tacchhno, po Mocccinim sssstandardima, da uvrsssstim Bridget Fondu, moje malo ssssunce, ljubim je u pupak......