Hm... zašto Highlander? Pitate se vi. Pa nije tako teško, samo kad čovek razmisli malo. I povuče par paralela (mada one nekad i neće baš da budu paralelne... jbg, nije sve u životu potaman)

Ajmo polako, redom...

Čovek je gorštak, sišao sa planine, valjda, kol’ko ja shvatam pojam gorštaka, mada se sve nadam da to nije pesnička metafora u pogrdnom smislu, koju mi često upotrebljavamo. E sad, ja i nisam sišao sa planine. Doduše jes’ visoko, taj osmi sprat solitera, pa mu možda dodje kao planina. A možda i iz razloga koji spominje legendarna Desanka Maksimović: iz jedne zemlje sa brdovitog Balkana. E pa, kad ona kaže da je brdovit, onda mora da jeste. A ja ne sumnjam u teta Desine reči.

Dalje, čovek je mator, cenim oko 400 godina (ako se dobro sećam, al’ se dobro drži, k’o momčić), a ja se... pa recimo da se osećam tako… Doduše imam oko 367 godina manje, iliti 33 (i po), ali iznutra nekako baš kao za tih 367 vise. Nemojte pogrešno da me shvatite, nisam počeo da trulim iznutra, samo hoću da kažem da se osećam ponekad tako prazno kao valjda neko ko ima tih 367 godina više. Uh bre, ta matematika. Ko razume, shvatiće...

Idemo dalje, čovek je besmrtan. Jedina slaba tačka mu glava. Ako mu odseku, s’ oproštenjem, istu, odeeeee..... tako i meni, čini mi se da ništa ne može da me ubije sem da mi neko odseče glavu. Ili da me j***e u istu. Ostalo, pih... ono što te ne ubije, samo te učini jačim. A non stop ga napadaju dušmani i traže mu glavu. Babo, daj glavu…. A ima i bosanska verzija: Baaabo, daj glavu (pritom se misli na muškog člana najuže porodice gornjeg hijerarhijskog sloja, da ne kažem oca).

Čovek je više puta počinjao život iz početka, u novoj sredini, sa novim ljudima (kojim to ljudima?) oko sebe, ostavljao sve što ima iza sebe, ili ostajao bez svega što ima iza sebe, dakle počinjao od nule, da ne kažem iz minusa. To mi nešto strašno poznato. Ne mislim samo na finansijski minus, jel?

Od `ladnog i ostalih vrsta oružja ima mač. Hm... e sad ja treba da nadjem paralelu izmedju njegovog mača i mog nekog mača. Gde da nadjem, koju p***u materinu, mač u ovo doba evolucije? Jedino u muzeju. Al' ja ću onda da zamišljam da je moj mač u stvari moj mozak kojim sečem sito i rešeto dok se probijam kroz urbanu džunglu najrazvijenije evropske zemlje u kojoj trenutno obitavam (a tom činjenicom – mislim na zemlju, se baš i ne ponosim, iako mi svi zavide zbog toga i tapšu me po ramenu).

Ima čovek na gajbi pun k***c antikviteta i starih stvari, originala i rariteta iz raznih zemalja širom sveta. Kad se setim, dok sam živeo u rodnom mi belome gradu, imao sam i ja punu gajbu rariteta i antikviteta. Ohohoooo, kad se samo setim originalne Gorenje veš mašine, moje još malo pa vršnjakinje, pa frižidera, pa televizora ("direktno sa sajma", bre – što je znala moja majka uvek da kaže, k’o da ga je kupila u Monaku, Bože me ´prosti) i ostalih životinja. A tek dedin Škodilak... Pa to je posebna priča, `77. godište, za 20 godina (dok ja nisam počeo da ga vozim) prešao 55.000. Nov! A deda ga lickao i pickao i nikad ga nije vozio po snegu. Moj bato! Da nije bilo glupog NATO-a i bombardovanja, možda bih ga vozio i dan danas.

To su neke paralele, koje smo, u ovo hladno zapadnoevropsko veče, u ove sitne sate, moj drug Damien Rice i ja uspeli, zajedničkim snagama, da izvučemo iz života moga i života čuvenog lika zvanog Connor MacLeod of the Clan MacLeod.

Puno pozdrava iz mnogomnogohladnogkaodanijeletomajkumu „zapadnoevropskog grada“

P.S. A nisam spomenuo da je Highlander bio strašno, strašno usamljen?...........