Kad nas covek zivi u Zapadnoj Evropi, silom prilika je „prinudjen“ da se prilagodi ovdasnjem nacinu zivota. Tako, recimo, ovde je Bozic veci praznik nego Nova godina. Mada, kad covek uporedi njihov i nas decembar, dodje mu u stvari isto – vasari, jelke, ukrasi, okicen grad, guzva, svuda svecana i romanticna atmosfera, hladnoca, kuvano vino, slatkisi i - kupovina, kupovina, kupovina, pokloni, pokloni, pokloni….
Prednost nas pravoslavaca u katolickom svetu je sto mozemo da slavimo oba Bozica, prvi je praznik i zakonski neradni dan, a drugi je proizvoljni. Ovi Zapadnoevropljani su neki jako ljubazni ljudi, pa krenu da cestitaju i meni, a B(l)oga mi, i Turcima Bozic. Ma, kao da je bitno, samo nek se slavi.
Meni se, jos otkad sam bio dete, oduvek svidjala ta neka specificna svecana atmosfera decembra. Svaki dan je jednostavno drugaciji i dan nije jednostavno, eto, samo tako, dan. Oseca se nesto u vazduhu, sto se ne da opisati. Mozda i zato sto sam ja decembarsko dete.
- Ovo je topla cokolada za tebe, jer vozis, a za mene kuvano vino. Idemo sad unutra.
- Gde cemo unutra, ovo je javna garaza? Ja nisam ovde parkirala.
- Znam, samo ti kreni sa mnom…. Pritisni poslednji sprat.
- Gde sad?
- Otvori ta vrata, ja drzim solje….
Solja kuvanog vina – 2,30 evra
Solja tople cokolade – 2,50 evra
Kaucija na dve solje – 4 evra
Njen uzdah koji se oteo kad je videla pogled na grad sa terase na sedmom spratu javne garaze – neprocenjivo!
Puno pozdrava iz srecanvamdecembariceojanuar „zapadnoevropskog grada“
Connor
P.S. Kad se spoje usne sa ukusom vina i sa ukusom tople cokolade, dobije se toplina u stomaku od koje se najbolje ugreje….
