Klasicna prica o klovnu (ili klaunu?). Dok su upaljena svetla pozornice, svi se smeju, a kad se svetla pogase, kad ostane sam i u mraku - koga briga sta je sa njim.

Sine, pukao si skroz. Mozda da se mrdnes odatle na neko vreme (naravno, ako ti okolnosti pruzaju mogucnost za tako nesto)?

(*Ko bi rekao za jednog Gorstaka...:p)

@ Lanna:

Tjero, pre ce biti o klaunu.
Nisam pukao, ne pucaju gorstaci tako lako ;).
Nije stvar u tome, sto se niko ne pita sta je sa mnom kad se ugase svetla, niti ja ocekujem da se iko pita. Ok, mozda malo, cisto onako nesto ljudski malo proradi u meni, sto se ne da kontrolisati.
Ali, stvar je vise u tome, da sve vise primecujem da su ljudi taaako neotporni na sve zivo i kao da su od meda, kad svaki k…. khm, svaka sitnica moze da ih izuje. A onda se pitam, sa druge strane, od cega li sam ja, kad sam na sve zivo otporan. Ili ce samo jednog dana da me preseche nesto na ulici i the konec?
Ima da se mrdnem za koju nedelju, odoh u zemlju Dembeliju, a jun ce ceo da bude sjuuper. U sledecem postu (ili jednom od sledecih) vise o tome. :)

prvo, davno su pametni ljudi ovde rekli
"nece bog da ti da veci tovar nego onoliki koliki mozesh da ponesesh"
e sad, em si gorshtak em te ranili galofakom... ;)

to je bilo pametno, a sad nepametno jer me tvoj post asocirao:
dodje crnogorka kod doktora jer je mnogo loshe.
posle zavrshenog pregleda, doktor joj saopshtava - metastaza...i pitanje je dana kada ce doci do najgoreg.
dodje ona jadna kuci, isplache se,nekako se smiri i kaze muzu:
-Muzu moj, kad je vec ovako, ajde onda da cijelu noc vodimo ljubav!
-Ene! Lako je tebe, ti sjutra ne morash da ustajesh! :)

p.s. ni mene ne placaju, a zabavljam :)

a o kakvoj je ordinaciji rec, ja sam mislila da si ti sofer u onoj crnoj kapi i da vozis ambasadore po limuzincinama, ali mi se samo ti tu nisi uklapao, ne bi trebalo da su ti sa kapom i livrejom bas nesto nevidjeno prepametni or duhoviti...molim za odgovor ako nije previse drsko sa moje strane...i da ich wunsche einen guten morgen...ili tako nesto

Cinjenica je da je tesko otkriti izpod lika gorstaka kakvo srce bije, je l' da!?

I nema ti spasa... Plakanje ostavi za sutra, stres prihvati kao sasvim normalno stanje, ali molim te, samo te molim, doco, pazi na taj teret na grudima! Ume da postane pretezak... nadji nacina da ga skines. Srce nije misic koji se moze nabildovati pa da podnese...

Nemtzi su mlakonje, to si skroz u pravu, mogu da potvrdim iz prve ruke. Mnogo mi zhao shto chujem to za gubitak. Zashto nisi uzeo nekoliko dana slobodno? To si mogao.

@ spejsi:

Pa velju, mogu da povucem? Kazem ja lepo da sam k’o zadruzni konj. Ma, boli me uvo, zivecu ja 300 godina….



@ margo:

Ordinacija za fizikalnu terapiju. Btw, onaj „sofer“ je trebao da bude drakula. Ako ga vec po kapi i livreji nisi prepoznala, onda bar po kosi, ako nista drugo. I da, hvala na komplimentu. :)
Ich wunsche dir auch einen guten Morgen. Svidja mi se kad si drska…. ;)



@ MMMila:

To, da je tesko otkriti kakvo srce bije, to si u pravu. A opet se pitam, a kako ja imam osecaj za feeling da otkrijem kakvo srce bije ispod svakakvih likova? A da, ja umem da citam misli…. e, jbg….
Sve sam ja to uradio, sto kazes. I plakanje ostavio za sutra, i stres prihvatio kao normalno stanje (vise ni ne znam za drugo), a pokusavam i da ga skinem. Mislim, nije sad da ja nesto tu kao kukam, pa sam kao na kraju zivaca, nego eto, nekad te stigne ili se iznerviras zbog gluposti, pa ti pregori litzna….
Btw, nisam doca, nego fizioterapeut…. ;)



@ dabarce:

Hvala na „saucescu“ (ovo je pod znacima navoda, jer nisam izgubio clana porodice, nego strucnjaci taj moj gubitak porede sa gubitkom druga clana. A i taj gubitak je na kraju ispao reverzibilan ;) ). Tako da nista od slobodnih dana, kako god okrenes.
A Nemtzi nisu mlakonje kad treba da se rinta, ali pod uslovom da sve bude lagano, opusteno, nista preko reda. Mozda smo mi nenormalni, zato sto smo navikli da nigde nema reda, nego sve nesto improvizuj, prilagodjavaj se, secu usi krpi dupe, na vrat na nos i tome sl…. :(

Oooo kako razumem taj osećaj kad ti ništa nije teško i sve možeš, ali ti je i teško i krivo što se neko svako malo prenemaže za svaku sitnicu.
Uh!
Ima toga i takvih svuda, a ne samo tamo.
I ovde ih je sve više ili ih je uvek i bilo toliko.
Dobro je da si jak, ali ipak pričuvaj snagu, trebaće ti još ihaaj!

@ kojak:

Znas, sa jedne strane me raduje sto sam „otporan“ (ili otporniji), pa ne moze svaka sintnica da me slomi, a s’ druge strane, kad vidis kako prolaze i kako se izvlace ovi sto su „neotporni“…. bas „Uh!“.
U pravu si, treba cuvati snagu, ali nekad ti treba i da napunis baterije, a mi ih punimo ljubavlju (bar tako mislim), a to ne raste na svakom koraku…. Hm….